KONTINUIRANA MEDICINSKA EDUKACIJA U ZAVODU

Kursevi su akreditovani od strane Zdravstvenog Saveta Srbije i Lekarske komore Srbije i okupili su najeminentnije stručnjake iz oblasti medicinskih i sportskih nauka.

31. maja 2013. godine organizovan je kurs sa temom „Fizička aktivnost i ishrana dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta“ na kome je ukazano na neophodnost prevencije i započinjanja lečenja gojaznosti u ranom dečjem uzrastu zbog sve većeg broja dece sa prekomernom telesnom masom, kao i pojavom gojaznosti među decom čiji je broj u porastu u mnogim zemljama sveta pa i u našoj. Mnoge studije su potvrdile da je prekomerna telesna težina u ovom periodu često faktor rizika koji ne samo da dovodi do gojaznosti u odraslom dobu već predisponira i nastanak mnogih hroničnih bolesti. Višak težine negativno utiče na telesni i psihosocijalni razvoj deteta i ugrožava njegovo zdravlje u kasnijem uzrastu istaknuto je na ovim predavanjima.Poseban akcenat se stavlja na odgovarajuću zastupljenost svih osnovnih hranljivih sastojaka u svakom obroku kao prototip uravnotežene ishrane koja će se  odraziti na telesnu težinu, visinu, osnovne funkcije organizma, normalan rast i razvoj od najranijeg uzrasta.
 

Fizička aktivnost predstavlja sastavni nezamenljivi deo nemedikamentozne terapije i prevencije gojaznosti. Treba istaći da fizička aktivnost nije postupak koji dovodi do brze redukcije telesne mase kod gojazne dece, ali u kombinaciji sa dijetetskom ishranom, olakšava postizanje i održavanje postignutog terapijskog efekta i jedan je od najznačajnijih preventivnih faktora kod normalno uhranjenje dece. Brojna predavanja i diskusije koje su vođene na skupu pomogli su da se ukaže na činjinicu o zdravom načinu života i stvaranju zdravih prehrambenih navika.

04. juna organizovan je kurs sa temom „Vežbanje je lek“. Profesori medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i lekari zaposleni u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije istakli su da gotovo nema oblasti života u kojoj se ne dešavaju velike promene na globalnom nivou u poslednjih nekoliko decenija što na različite načine utiče na zdravlje i život čoveka. Nažalost, fizička aktivnost i kretanje potisnuti su iz svakodnevnog života. Fizička neaktivnost je verovatno jedan od vodećih problema javnog zdravlja u svetu i na četvrtom je mestu liste uzroka smrti.

„Moramo se baviti fizičkom aktivnošću u svakodnevnom životu“ istaknuto je na ovom skupu na kome je promovisana i knjiga „Exercise is medicine“ Američkog Koledža sportske medicine, prevedena od strane lekara iz Zavoda u kojoj je prikazano koju vrstu fizičke aktivnosti, intenzitet i učestalost treba praktikovati kod raznih nezaraznih hroničnih bolesti, a pre svega kod: dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, gojaznosti, osteoporoze, osteoartritisa i depresije.
 

Cilj je bio da ovom edukacijom naše lekare i sve druge medicinske radnike kao i institucije vezane za javno zdravlje snabdemo neohodnom literaturom i uputstvima kako do nje i važnih informacija iz ove oblasti doći što lakše; kao i da promociju fizičke aktivnosti i savete o vidovima i načinima rekreacije i vežbanja uvedemo u svakodnevnu medicinsku praksu.

07. juna održan je kurs sa temom „Fizička aktivnost i trening u izmenjenim uslovima spoljašnje sredine“, na kome su prikazana brojna predavanja u vezi treninga u izmenjenim uslovima spoljašnje sredine koji u mnogome utiču na rezultate koje postižu vrhunski spotisti. U toku predavanja više puta je istaknuto da brojna istraživanja dokazuju da je najbolja kombinacija faktora živeti na velikoj nadmorskoj visini, a trenirati na maloj, odnosno aklimatizacija na nadmorskoj visini većoj od 2.500 m dok se zadržava nivo i intenzitet treninga na niskoj (ispod 1.250m) koji ne bi bio moguć u uslovima razređenog vazduha. Razlog ove činjenice je da je trening na velikoj nadmorskoj visini izuzetno naporan i sportista nije u stanju da trenira svojim punim potencijalom jer ga klimatski uslovi sprečavaju u tome. Iz toga je nastao takozvani „živi visoko, treniraj nisko“ princip koji zagovara aklimatizaciju na uslove koji poboljšavaju efikasnost organizma, i treniranje u uslovima koji omogućavaju maksimalno iskorišćavanje potencijala.

Vodeći se pretpostavkama i metodama ove studije, usledili su pokušaji primene istih principa i na trening u drugim vidovima izmenjenih spoljašnjih parametara, između ostalog i na efekat treninga u tropskim uslovima. Ove studije imaju potencijal da u bližoj budućnosti u potpunosti promene principe na kojima se zasniva priprema sportista. Dodatno, delimično je u stanju da objasni i velike uspehe atletičara, pre svega sprintera iz karipskih zemalja poslednjih decenija.
 

14. juna održan je kurs sa temom „Terapijske intervencije i rehabilitacija sportskih povreda“ na kome je istaknuto da se iz godine u godinu, pred sportiste stavljaju sve veći zahtevi i da je izloženost povredama sve veća. Sportske povrede zauzimaju visoko mesto u redosledu učestalosti povreda u savremenom svetu. One nisu isključivo vezane samo za profesionalne sportiste, već mogu nastati i kod rekreativaca, kao i kod onih koji se generalno ne bave sportom. Takve povrede su, recimo, teniski lakat, povreda ramena, upala (pucanje) Ahilove tetive, distorzija skočnog zgloba i druge i nastaju kao posledica mikrotrauma (čestih malih povreda), koje posle određenog vremena pokazuju bolnost i ograničenje pokreta.

U slučaju povreda, najveća dilema sa kojom se povređeni i njegovi lekari susreću vezana je za načine lečenja o čemu je posebno bilo reči na skupu. Lečenje sportskih povreda je specifično, a ciljevi su tačno definisani: povređeni sportista mora biti potpuno izlečen, a oporavak mora biti celovit, jer se, inače, rizikuje ponovno povređivanje, koje je najčešće teže od prethodnog. Budući da su povrede u sportu masovna pojava i da mogu napraviti velike probleme u odnosu na takmičarsku sposobnost, neophodno je uvažavati pravila njihove prevencije, lečenja i kopletne medicinske rehabilitacije. Ne treba zaboraviti da iako je mogućnost primene terapije sportskih povreda matičnim ćelijama još uvek u eksperimentalnoj fazi, zbog ubrzanog razvoja fizikalne medicine ova tema sve više dobija na interesovanju ne samo svetske, već i naše javnosti.