Fizioterapeut Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije na OI

 

 

Koliko ste se ranije spremali za delovanje na OI?

 

-Dobar deo naših olimpijaca pratim već duže vreme i prirodno je bilo da učestvujem u završnici jednog ciklusa od četiri godine. Možda je u pojedinim situacijama bilo teže uskladiti termine za tretmane, budući da su se neki nastupi održavali u isto vreme. Po stručnosti smo bili dosta korektni i mnogo smo napredovali u odnosu na Peking. Da bi sve funkcionisalo još bolje neophodna još bolja veza između OKS, granskih saveza i Zavoda za sport.

 

Kakva je bila opremljenost drugih zemalja?

 

Australija je imala prostoriju koja je bila deset do 15 puta veća od naše. U stanju pripravnosti imali su i osteopate, kiropraktičare i druge doktore različitih specijalnosti kao i psihologe. Takođe su posedovali hipoksične i hiperbarične šatore, dakle sva raspoloživa dozvoljena sredstva za oporavak svojih takmičara. Da ne idemo tako daleko i Poljaci i Grci su takođe dobro organizovani i opremljeni.

Zašta služe hiperbarična i hipoksična komora?

 

Njihova primena je pre svega je da bi se digao organizam na jedan viši fiziološki nivo. To su stvari koje se koriste kao sastavni deo četvorogodišnjeg trenažnog ciklusa i nikako nisu vezane samo za velika takmičenja. Međutim, i mi smo počeli nešto što se odavno primenjuje u razvijenim sportskim sistemima.

 

 

 

Da li je naša ekipa imala na raspolaganju ovakva sredstva oporavka?

 

Ne, na Igrama niko od naših nije koristio hiperbaričnu komoru koja se praktikuje u takmičarskom delu,pošto se hipoksična koristi u samo u predtakmičarskom ciklusu. Plivačka reprezentacija je u predtakmičarskom delu, godinu dana pre Londona, koristila “hipoksik”, i to Nađa Higl, Stepan Šorak i Velimir stjepanović. Čitav program su sprovodili u saradnji sa inostranim lekarima.

 

 

Kakav je odnos trenera prema fizioterapeutima u Srbiji?

 

-U Srbiji se većina trenera fizioterapeuta seti kada sportista ne može da obavlja trenažni proces, što je potpuno pogrešno. Onda imate i onaj moment kada se treneri oglušuju o primedbe ili stručne zaključke da neki sportista ne treba da takmiči ili da trenira. Većina će nastupiti sa “ma šta on zna”. Svakako je bolje da sportista, ukoliko postoji potreba, napravi pauzu u treningu nedelju dana nego da nastavi sa radom koji će ga dovesti do pauze od tri meseca. Mora se znati da ne postoji mala povreda i da sve što boli ometa sportistu u psihološkom i u fiziološkom smislu.

 

Da li ima saveza koji sarađuju?

 

-Sve ih je više. Odlično radimo sa Plivačkim savezom Srbije koji usvaja sugestije i poštuje sve dogovore. Ne moram da naglašavam od kolike je to važnosti za nas koji smo iza borilišta. Milorad Čavić je u Beogradu trenirao sa svojim konkurentom Korotiškinom kao i sa veoma perspektivnim Sergejom Fesikovim. Evgenij Korotiškin, bronzani iz Londona, je ovde sa Čavićem radio sedam meseci pred Olimpijske igre. Vrsnim plivačima uspeli smo da ponudimo adekvatne uslove za rad, a u Zavodu za sport su prošli i savremena testiranja na izokinetičkom dinamometru. Svima je jasno koliko je moćan sistem sporta u Rusiji, ali su oni ipak izabrali Beograd.

 

Hipoksične komore

-Izlaganje hipoksiji služi za povećavanje adaptivnih sposobnosti. Ovom metodom se zamenjuje proces rada u planinskim uslovima i povećava efektivnost treninga. Takođe, ovaj metod opravka  daje slobodu treneru u izboru opterećenja tokom priprema, te se tako podiže ukupna radna izdržljivost i smanjuje mogućnost povrede takmičara.

Hiperbarične komore