Ekonomija pokreta u trenažnom procesu

Sposobnost sportiste da manje potrebuje kiseonika pri trenažnom naporu, a da pri tom ostvaruje veliku količinu energije, opisuje njegovu ekonomičnost. Merenje maksimalne potrošnje kiseonika (VO2max) je jedan od načina koji pokazuje koliko kiseonika koristimo u naporu i koliko pri tom trošimo energije. Naravno da su oni sportisti koji za istu proizvedenu jedinicu energije troše manje kiseonika ekonomičniji. Slično kao i u svetu automobilizma gde se epitet “ekonomičan auto” daje onom koji pređe više km za manje litatra goriva, tako i u definisanju ekonomičnosti nekog sportiste određivanjem količine potrošene energije pri prevezenim km kod biciklista, pretrčanim km kod maratonaca, podignutim kg itd.

Ključne reči: aerobni kapacitet, ekoniomija

Više o tome možete saznasti na Joe Frielٰs Blog koji se bavi informisanjem sportista o aktuelnim problemima trenažnog procesa I koji hoće da su u toku sa naučnim saznanjima.