Ubrzanom revitalizacijom - svi sportovi za svakoga

Ukazom Savezne vlade Jugoslavije i potpisom predsednika Republike Josipa Broza Tita 1956. godine formiran je Savezni zavod za.fizičku kulturu (kasnije Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu i medicinu sporta, koji je jedno vreme bio Institut). Još tada postojala je vizija o značaju sporta za razvoj omladine i njegovoj ulozi u promociji zemlje na međunarodnim takmičenjima. Ideja je bila da se Institut locira na površini od 45 hektara na Košutnjaku, jer tu postoje najpovoljniji uslovi za boravak i trening sportista. Tradiciju Instituta nastavio je Republički zavod za sport, kao naučnostraživačka ustanova koja se i danas nalazi na Košutnjaku. Kompleks Zavoda čini pet bazena na 15 hektara, trim staza kao i Dom sportova - zgrada od šest hiljada kvadrata u kojoj su velika hala, četiri sale i zatvoreni bazen. Tu su upravna zgrada i hotel „Trim“ kao i svi drugi prateći sadržaji za uspešne pripreme sportista. O tome kako se tokom proteklih pet decenija razvijao Zavod, i kakve su njegove perspektive, razgovaramo sa direktorom Zavoda Jasminkom Pozdercem.

- Republički zavod za sport se bavi kontinuiranim praćenjem treniranosti vrhunskih sportista, edukacijom trenera, vođenjem matičnih evidencija, sportskom medicinom, razvojem osnovnoškolskog sporta, rekreacijom i svim drugim sadržajima koji su u interesu sporta u Srbiji. Nažalost devedesete su bile nesrećne godine za našu zemlju, pa samim tim i za Republički zavod za sport, o kome država tada nije vodila računa pa je on bio prepušten samom sebi. Ljudi koji su u to vreme vodili Zavod pokušavali su da izvuku maksimum, ali se sve završavalo na jako niskom nivou i razvoj sporta kroz Republički zavod nije bio moguć. Svi stručnjaci koji su stasali pod okriljem najpre Jugoslovenskog instituta pa kasnije Republičkog zavoda za sport, i koji su sticali i usavršavali znanja na raznim međunarodnim kongresima, seminarima i drugim vidovima edukacije, devedesetih godina su počeli da napuštaju Zavod, ali bolji dani RZS su počeli. To se

vidi i kroz obnovu objekata i u povratku vrhunskih stručnjaka u RZS.

Kakva je kadrovska struktura u Zavodu bila pre krize, a kakva je danas, i da li ste zadovoljni mestom koje Zavod ima u okviru strategije razvoja sporta u Srbiji?

- Moj cilj je da za 6 godina RZS postane nacionalni institut za sport i medicinu sporta!!! Danas u Zavodu nema zaposlenih doktora nauke. Ostvarenjem pomenutog cilja, zakonski ćemo imati najmanje sedam doktora nauka. Intenzivno radimo na usavršavanju kadrova. Mi trenutno funkcionišemo po zakonu iz 1996. godine koji je po mom mišljenju sam sebe prevazišao i sada je u toku priprema potpuno novog teksta Zakona o sportu koji bi trebalo da se usvoji u februaru 2009. godine. Odlaskom vrhunskih stručnjaka iz Republičkog zavoda za sport, devedesetih, u klubove i reprezentacije, promenila se slika Košutnjaka koji je u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka bio prepun sportista, što državnih selekcija, što klubova. Oni su boravili u hotelu „Trim“. Sada se normalizuje rad Zavoda. Uspeli smo da vratimo u funkciju Zavoda i hotel „Trim“ koji je jedno vreme bio van sistema RZS. Uskoro ćemo moći ponuditi sve sadržaje za vrhunsku pripremu sportista: bazen, trim stazu, veliki fudbalski stadion sa atletskom stazom, pomoćni fudbalski stadion, terene za košarku, rukomet i odbojku...

Kada je počela revitalizacija Zavoda, i kakvi su vaši planovi u pogledu obnavljanja pomenutih terena?

- Formiranjem Ministarstva sporta 2007. godine, Republički zavod je imao sreću da je Ministarstvo prepoznalo njegov značaj i donelo odluku o njegovoj revitalizaciji. Revitalizacija počinje krajem 2007. godine, kada je raspisan tender za rekonstrukciju Doma sportova. To je ozbiljan korak za vraćanje RZS u funkciju sporta. Ministarstvo je za taj posao izdvojilo 129 miliona dinara, a mi smo 29. februara ove godine krenuli u rekonstrukciju. Kroz svu zakonsku proceduru i regulativu izabran je najbolji ponuđač - to je Projektomontaža, koja sada radi na revitalizaciji Doma. Nakon završetka ovih radova, Dom sportova će pružiti najbolje uslove za bavljenje sportom, ali i biti prilagođen licima sa posebnim potrebama. Kada smo počeli da utvrđujemo prioritete, najpre su to bila deca, a onda i lica sa posebnim potrebama koja će koristiti sadržaje Doma sportova na najhumaniji i najjednostavniji način za njih. Napravili smo rampu za ulazak u sam Dom sportova. Hala i sale su u prizemlju, a bazen je na donjem nivou, ugradiće se lift kojim će oni moći da se spuste do bazena. Napravili smo i posebne toalete i svlačionice koje su njima na upotrebi. Dom sportova će biti ponos Republičkog zavoda.

Očekujete li od Ministarstva sredstva i za ostale radove na rekonstrukciji objekata Zavoda?

- Veoma smo zahvalni Ministarstvu sporta na svemu što je do sada učinilo za Zavod i stoga ćemo biti pažljivi domaćini kada se završe poslovi koji su u toku. Nećemo tražiti novac, za neke nove popravke i prepravke, već ćemo iz naših sredstava izdvajati novac za održavanje kada to bude neophodno. Kada sam prošle godine, 20. decembra došao na mesto direktora, obišao sam Zavod, ušao u Dom sportova i spustio se do bazena koji ne radi od 1994. godine. Video sam da je puno razbijenih pločica po dnu bazena. Na pitanje šta se tu dešavalo, saznao sam da je jedno od bivših rukovodstava dozvolilo bacačima kugle da treniraju u bazenu. Ovo je klasičan primer uništavanja državne imovine i nebrige ljudi. Toga sigurno više neće biti. Ako želimo da se borimo za naša prava, onda moramo imati i obavezu da štitimo državu i njenu imovinu koju smo dobili na upravljanje.

Kakve šanse Zavodu pruža predstojeća Univerzijada?

- Univerzijada nam otvara puno prostora. Naš Dom sportova će biti trening centar za košarku, rukomet i borilačke sportove, ali će i na bazenima Republičkog zavoda za sport da se dešavaju takmičenja u skokovima u vodu. Zbog toga očekujem da će bazeni pretrpeti određene rekonstrukcije kako bi ispunili standarde Međunarodne federacije za skokove u vodu. Do 1. jula, svakako će biti spremni da prime i publiku i takmičare.

Šta planirate posle Univerzijade?

- Planiramo, još pre Univerzijade, da ponovo vratimo sportske klubove, ali na tome ne radimo pričama, već delovanjem. Na osnovu oblasti kojima se Zavod bavi, mi možemo da ponudimo klubovima sve što im je potrebno.

Koje su to oblasti, odnosno sektori rada?

- Prvi i najvažniji sektor je sportska medicina. Na prostoru cele Srbije postoji 60 registrovanih lekara specijalista sportske medicine, a samo u Republičkom zavodu ih je 17. Zavod ima svoju ambulantu, laboratoriju na Košutnjaku, i našu čuvenu ambulantu na Tašmajdanu gde se overavaju sportske knjižice i pregledaju sportisti, ambulantu u Mladenovcu i pri Sportskom centru na Voždovcu. U našoj ambulanti rade doktor Ljuban Martinović, inače lekar odbojkaške reprezentacije Srbije, Miroljub Zlatković – lekar ženske rukometne reprezentacije. Moj pomoćnik za medicinu sporta je doktorka docent Sanja Mazić sa Medicinskog fakulteta koja je značajno podigla ugled RZS u delu sportske medicine, kao svi drugi zaposleni u sektoru. To je preporuka kojom se predstavljamo klubovima i možemo reći da smo osposobljeni da pružimo najbolji sportsko-medicinski tretman u Srbiji. Imamo ultrazvučni aparat koji ranije nije postojao u Republičkom zavodu za sport, novi EKG i novi kardiaks. Oprema i kadrovi daju nam kredibilitet da budemo u centru strategije i novog zakona o sportu. U neraskidivoj vezi sa sportskom medicinom je i sektor sporta gde smo testiranje motorike stavili na nivo italijanskog olimpijskog komiteta, jer smo sa njima počeli intenzivno da sarađujemo. Mi sada imamo opremu da rezultate klubovima možemo predočiti za 24 časa, a ne za 24 dana ili 324 kako je to ranije bilo. U Srbiji ne postoji ustanova našeg nivoa gde mogu da se urade relevantno medicinsko, odnosno funkcionalno testiranje, motoričko i psihološko. Imamo psihologa koji može biti uključen u trenažni proces bilo koje ozbiljne ekipe. Da bude u kontaktu sa trenerom, jer jedino je to pravi način da bude koristan za ekipu. U RZS imamo tri psihologa, a među njima je i sportski psiholog koji je u ovom delu Evrope najpriznatiji - mr Ljubica Baćanac koja je stavila pečat na Republički zavod jer ni u kriznim godinama nije htela da ga napusti.

Ima li Zavod još stručnjaka koji su u njemu ostali i u najteže vreme, i da li su sada ovde privlačniji uslovi za rad?

- Kada sam došao u Zavod i kada sam se upoznao sa ljudima koji u njemu rade, shvatio sam da su oni istinski heroji rada jer su radili u uslovima i za plate koje su bile nedostojne rada u tako važnoj i eminentnoj državnoj ustanovi. Uz veliku pomoć ministarke sporta Snežane Samardžić-Marković, koja je razumela naš problem, uspeli smo da povećamo visinu koeficijenta i sada su te plate na nivou republičkog proseka. Ja kao direktor RZS delim sudbinu zaposlenih jer je to naša realnost, ali smo shvatili da smo na putu revitalizacije i da se ne može ići preko reda i bez rada do većih primanja. Idemo prvo da ponudimo naš dobar rad, da ponudimo struku, a onda ćemo postaviti i neko drugo pitanje. Ja to tako vidim, jer ne može da bude drugačije ako želimo da ispravno radimo.

Kako vam za sada ide - da li vam se vraćaju klubovi, i da li se vraća uloga Zavoda u razvoju sporta kod dece i mladih?

- Sve više klubova vraća se u Republički zavod za sport. Mi sada radimo više nego svih proteklih 20 god. To je za Republički zavod za sport jako važno. Između ostalih tu su i Crvena zvezda, Partizan, kao i mnogo pojedinaca. Mi smo preuzeli medicinski pregled „sportiša“ - to je akcija koju je pokrenuo Gradski sekretarijat za sport uz podršku pokojnog gradonačelnika Nenada Bogdanovića, a nastavlja se sada sa gradonačelnikom Draganom Đilasom. Time je grad pokazao ozbiljnu brigu za decu koja se bave sportom. Akcija - I u školi se sport voli - stimuliše decu da se bave sportom, ali na prvom mestu moraju da prođu odgovarajući lekarski pregled, a taj protokol je dao RZS. Od svih koji su učestvovali u javnom nadmetanju za obavljanje sportskih pregleda, Republički zavod za sport je bio najbolji. Zakon kaže da sportom mogu da se bave svi, a Republički zavod ima obavezu da to svima i omogući. Na tom planu smo mnogo uradili - recimo, u trim stazi postoje tereni za košarku, odbojku i fudbal koji su napravljeni pre 50 godina i od tada se ništa nije radilo na njima. Tu je bila šljaka, zemlja i trava i tereni su bili van funkcije. Ja sam se dogovorio sa Ministarstvom da nađemo način da omogućimo građanima da to koriste. Krenuli smo u rekonstrukciju. Ministarstvo je obezbedilo novac za asfaltiranje tih terena, uspeli smo da dobijemo donaciju od Tigra iz Pirota za podlogu, tako da u trim stazi sada imamo potpuno savršene terene za odbojku, košarku i mali fudbal. Te terene je otvorila ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković. Naravno, prva utakmica je bila između sedmih i osmih razreda. Želimo da deca imaju što više sportskih terena da bismo ih sa ulice preusmerili na sport.

Kakva je vaša procena ima li Srbija strategiju razvoja sporta?

- Nikada ranije Srbija nije imala strategiju razvoja sporta. Ovo ministarstvo je uspelo da sačini strategiju razvoja sporta u Srbiji 2009-2013. koju je Vlada Srbije usvojila. Republički zavod je učestvovao u tome. U radnoj smo grupi za izradu novog zakona o sportu i on dobija završnu formu. Takođe ohrabruje to što se ponovo u osnovnim školama pridaje značaj fizičkom vaspitanju. Mi smo pokrenuli još jedan projekat koji se zove eurofit projekat, kojim ćemo na mikro nivou ući u sve osnovne škole na području opštine Čukarica. Uradićemo testiranje dece da vidimo kakve sposobnosti deca imaju, nakon toga ćemo to isto raditi u celom Beogradu, a zatim u celoj Srbiji. Potpisaćemo memorandum o saradnji sa Ministarstvom omladine sporta i Ministarstvom prosvete da nam omoguće ulazak u škole. Dobijene rezultate ćemo publikovati i reći javnosti kakva je fizička sposobnost naše dece.

Deca i mladi vole nove pojave, pa i nove sportove. Da li radite na promociji i onih sportova koji su manje poznati u Srbiji?

- Da. Na primer, orijentiring je sport koji kod nas nije toliko popularan. Mi ćemo jednu stalnu postavku orijentiringa napraviti na Košutnjaku u trim stazi. Znači, kada dovedete decu u šumu ona moraju da pronađu odgovarajuće predmete koristeći samo prirodu - sunce, mesec, mahovinu, kompas ili karte po kojima se kreću. Košutnjak je pravi teren za to i Republički zavod za sport će biti u 2009. godini potpuno u funkciji dece. To su naši prioriteti. Davaćemo naravno i svu potrebnu podršku vrhunskim sportistima, rekreativcima, ali deca su nam na prvom mestu. Na naše terene ćemo ih usmeravati sadržajima koje ćemo im nuditi, košarka, fudbal, odbojka, orijentiring. Pregledaćemo ih, testirati za koji sport su talentovani, na bazenima će moći da se kupaju, u Domu sporta će moći da koriste sale... Republički zavod za zimski i za letnji raspust ima svoje programe koji su besplatni za decu. Imamo sedam do osam sportova svakog raspusta: odbojka, košarka, stoni tenis, fudbal, rukomet, plivanje.... Sve su to besplatni sadržaji koje nudimo deci Beograda.

Govorili ste o prostornim uslovima za sport. A da li Zavod ima i odgovarajuće kadrovske kapacitete za realizaciju svih pomenutih planova?

- Mi imamo 88 stalno zaposlenih – mislim da su to kapaciteti koji mogu da zadovolje naše planove. Imamo sve struke koje su nama potrebne, čak smo kadrovski ojačali za one struke koje su nam nedostajale - na primer, imamo sada pedijatra i kardiologa. Imamo odličnu saradnju sa Fakultetom sporta. Za sve što ne možemo sami da uradimo, obraćamo se našim saradnicima. Sarađujemo sa bolnicom "Dragiša Mišović". Jer, mi radimo sa zdravim ljudima, ali ako se desi da nešto otkrijemo ili sumnjamo da nešto nije u redu, oni su tu. Sa tom bolnicom uskoro ćemo potpisati ugovor. Snaga Zavoda je u njegovim ljudima i saradnicima.