КОНТИНУИРАНА МЕДИЦИНСКА ЕДУКАЦИЈА У ЗАВОДУ

Kурсеви су акредитовани од стране Здравственог Савета Србије и Лекарске коморе Србије и окупили су најеминентније стручњаке из области медицинских и спортских наука.

31. маја 2013. године организован је курс са темом „Физичка активност и исхрана деце предшколског и млађег школског узраста“ на коме је указано на неопходност превенције и започињања лечења гојазности у раном дечјем узрасту због све већег броја деце са прекомерном телесном масом, као и појавом гојазности међу децом чији је број у порасту у многим земљама света па и у нашој. Многе студије су потврдиле да је прекомерна телесна тежина у овом периоду често фактор ризика који не само да доводи до гојазности у одраслом добу већ предиспонира и настанак многих хроничних болести. Вишак тежине негативно утиче на телесни и психосоцијални развој детета и угрожава његово здравље у каснијем узрасту истакнуто је на овим предавањима.Посебан акценат се ставља на одговарајућу заступљеност свих основних хранљивих састојака у сваком оброку као прототип уравнотежене исхране која ће се одразити на телесну тежину, висину, основне функције организма, нормалан раст и развој од најранијег узраста.
 

 Физичка активност представља саставни незаменљиви део немедикаментозне терапије и превенције гојазности. Треба истаћи да физичка активност није поступак који доводи до брзе редукције телесне масе код гојазне деце, али у комбинацији са дијететском исхраном, олакшава постизање и одржавање постигнутог терапијског ефекта и један је од најзначајнијих превентивних фактора код нормално ухрањење деце. Бројна предавања и дискусије које су вођене на скупу помогли су да се укаже на чињиницу о здравом начину живота и стварању здравих прехрамбених навика.

04. јуна организован је курс са темом „Вежбање је лек“. Професори медицинског факултета Универзитета у Београду и лекари запослени у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије истакли су да готово нема области живота у којој се не дешавају велике промене на глобалном нивоу у последњих неколико деценија што на различите начине утиче на здравље и живот човека. Нажалост, физичка активност и кретање потиснути су из свакодневног живота. Физичка неактивност је вероватно један од водећих проблема јавног здравља у свету и на четвртом је месту листе узрока смрти.

„Морамо се бавити физичком активношћу у свакодневном животу“ истакнуто је на овом скупу на коме је промовисана и књига „Exercise is medicine“ Америчког Колеџа спортске медицине, преведена од стране лекара из Завода у којој је приказано коју врсту физичке активности, интензитет и учесталост треба практиковати код разних незаразних хроничних болести, а пре свега код: дијабетеса, кардиоваскуларних болести, хипертензије, гојазности, остеопорозе, остеоартритиса и депресије.
 

Циљ је био да овом едукацијом наше лекаре и све друге медицинске раднике као и институције везане за јавно здравље снабдемо неоходном литературом и упутствима како до ње и важних информација из ове области доћи што лакше; као и да промоцију физичке активности и савете о видовима и начинима рекреације и вежбања уведемо у свакодневну медицинску праксу.

07. јуна одржан је курс са темом „Физичка активност и тренинг у измењеним условима спољашње средине“, на коме су приказана бројна предавања у вези тренинга у измењеним условима спољашње средине који у многоме утичу на резултате које постижу врхунски спотисти. У току предавања више пута је истакнуто да бројна истраживања доказују да је најбоља комбинација фактора живети на великој надморској висини, а тренирати на малој, односно аклиматизација на надморској висини већој од 2.500 м док се задржава ниво и интензитет тренинга на ниској (испод 1.250м) који не би био могућ у условима разређеног ваздуха. Разлог ове чињенице је да је тренинг на великој надморској висини изузетно напоран и спортиста није у стању да тренира својим пуним потенцијалом јер га климатски услови спречавају у томе. Из тога је настао такозвани „живи високо, тренирај ниско“ принцип који заговара аклиматизацију на услове који побољшавају ефикасност организма, и тренирање у условима који омогућавају максимално искоришћавање потенцијала.

Водећи се претпоставкама и методама ове студије, уследили су покушаји примене истих принципа и на тренинг у другим видовима измењених спољашњих параметара, између осталог и на ефекат тренинга у тропским условима. Ове студије имају потенцијал да у ближој будућности у потпуности промене принципе на којима се заснива припрема спортиста. Додатно, делимично је у стању да објасни и велике успехе атлетичара, пре свега спринтера из карипских земаља последњих деценија.
 

14. јуна одржан је курс са темом „Терапијске интервенције и рехабилитација спортских повреда“ на коме је истакнуто да се из године у годину, пред спортисте стављају све већи захтеви и да је изложеност повредама све већа. Спортске повреде заузимају високо место у редоследу учесталости повреда у савременом свету. Оне нису искључиво везане само за професионалне спортисте, већ могу настати и код рекреативаца, као и код оних који се генерално не баве спортом. Такве повреде су, рецимо, тениски лакат, повреда рамена, упала (пуцање) Ахилове тетиве, дисторзија скочног зглоба и друге и настају као последица микротраума (честих малих повреда), које после одређеног времена показују болност и ограничење покрета.

У случају повреда, највећа дилема са којом се повређени и његови лекари сусрећу везана је за начине лечења о чему је посебно било речи на скупу. Лечење спортских повреда је специфично, а циљеви су тачно дефинисани: повређени спортиста мора бити потпуно излечен, а опоравак мора бити целовит, јер се, иначе, ризикује поновно повређивање, које је најчешће теже од претходног. Будући да су повреде у спорту масовна појава и да могу направити велике проблеме у односу на такмичарску способност, неопходно је уважавати правила њихове превенције, лечења и коплетне медицинске рехабилитације. Не треба заборавити да иако је могућност примене терапије спортских повреда матичним ћелијама још увек у експерименталној фази, због убрзаног развоја физикалне медицине ова тема све више добија на интересовању не само светске, већ и наше јавности.