Физиотерапеут Завода за спорт и медицину спорта Републике Србије на ОИ

 

 

Колико сте се раније спремали за деловање на ОИ?

 

-Добар део наших олимпијаца пратим већ дуже време и природно је било да учествујем у завршници једног циклуса од четири године. Можда је у појединим ситуацијама било теже ускладити термине за третмане, будући да су се неки наступи одржавали у исто време. По стручности смо били доста коректни и много смо напредовали у односу на Пекинг. Да би све функционисало још боље неопходна још боља веза између ОКС, гранских савеза и Завода за спорт.

 

 

Каква је била опремљеност других земаља?

 

Аустралија је имала просторију која је била десет до 15 пута већа од наше. У стању приправности имали су и остеопате, киропрактичаре и друге докторе различитих специјалности као и психологе. Такође су поседовали хипоксичне и хипербаричне шаторе, дакле сва расположива дозвољена средства за опоравак својих такмичара. Да не идемо тако далеко и Пољаци и Грци су такође добро организовани и опремљени.

 

 

Зашта служе хипербарична и хипоксична комора?

 

Њихова примена је пре свега је да би се дигао организам на један виши физиолошки ниво. То су ствари које се користе као саставни део четворогодишњег тренажног циклуса и никако нису везане само за велика такмичења. Међутим, и ми смо почели нешто што се одавно примењује у развијеним спортским системима.

 

 

 

Да ли је наша екипа имала на располагању оваква средства опоравка?

 

Не, на Играма нико од наших није користио хипербаричну комору која се практикује у такмичарском делу,пошто се хипоксична користи у само у предтакмичарском циклусу. Пливачка репрезентација је у предтакмичарском делу, годину дана пре Лондона, користила “хипоксик”, и то Нађа Хигл, Степан Шорак и Велимир стјепановић. Читав програм су спроводили у сарадњи са иностраним лекарима.

 

 

 

Какав је однос тренера према физиотерапеутима у Србији?

 

-У Србији се већина тренера физиотерапеута сети када спортиста не може да обавља тренажни процес, што је потпуно погрешно. Онда имате и онај момент када се тренери оглушују о примедбе или стручне закључке да неки спортиста не треба да такмичи или да тренира. Већина ће наступити са “ма шта он зна”. Свакако је боље да спортиста, уколико постоји потреба, направи паузу у тренингу недељу дана него да настави са радом који ће га довести до паузе од три месеца. Мора се знати да не постоји мала повреда и да све што боли омета спортисту у психолошком и у физиолошком смислу.

Да ли има савеза који сарађују?

 

-Све их је више. Одлично радимо са Пливачким савезом Србије који усваја сугестије и поштује све договоре. Не морам да наглашавам од колике је то важности за нас који смо иза борилишта. Милорад Чавић је у Београду тренирао са својим конкурентом Коротишкином као и са веома перспективним Сергејом Фесиковим. Евгениј Коротишкин, бронзани из Лондона, је овде са Чавићем радио седам месеци пред Олимпијске игре. Врсним пливачима успели смо да понудимо адекватне услове за рад, а у Заводу за спорт су прошли и савремена тестирања на изокинетичком динамометру. Свима је јасно колико је моћан систем спорта у Русији, али су они ипак изабрали Београд.

 

Хипоксичне коморе

-Излагање хипоксији служи за повећавање адаптивних способности. Овом методом се замењује процес рада у планинским условима и повећава ефективност тренинга. Такође, овај метод оправка  даје слободу тренеру у избору оптерећења током припрема, те се тако подиже укупна радна издржљивост и смањује могућност повреде такмичара.

Хипербаричне коморе