Ергоспирометрија у оцени спортске форме

Ергоспирометрија је дијагностичка процедура којом континуирано меримо респираторне функције и анализирамо гасове током извођења физичког вежбања. Ова техника омогућава нам оцењивање форме и капацитета кардиопулмоналног и метаболичког система. Почетком 1920-их година Книппинг и Брауер развијају први ергоспирометријски систем, а прва клиничка тестирања започињу 30 година касније. Ергоспирометрија се заснива на принципу тзв. спирометрије отвореног круга – запремина удахнутог кисеоника се мери употребом турбине а на издисајној страни одређују фракције гасова и утврђују концентрација кисеоника и угљен-диоксида. Током ергоспирометријског теста прецизно меримо важне параметре физичке форме (пре свега аеробне способности) као што су максимална потрошња кисеоника (VO₂маx), вентилаторни праг (VT) или економичност рада (WЕ), на основу којих се оцењује ниво утренираности и програмира вежбање у наступајућем периоду. Ергоспирометријски тест се сматра златним стандардом у тестирању функционалних способности неактивних особа, рекреативаца и врхунских спортиста.

Нешто више о овој теми можете наћи у доле наведеним врхунским светским часописима:

Гласник Антрополошког друштва Србије, 2008, бр. 43, стр. 429-439; Промене кардиоваскуларног фитнеса након реализације програмских садржаја физичких активности.

Expert Review of Respiratory Medicine April 2010, Vol. 4, No. 2, Pages 179-188 , DOI 10.1586/ers.10.8 (doi:10.1586/ers.10.8), Cardiopulmonary exercise testing: current applications. http://www.expert-reviews.com/doi/abs/10.1586/ers.10.8