Вежбање појачава осећај ситости

Многобројни научници су у својим радовима иказивали на проблем гојазности и начине како физичка активност може да допринесе решавању овог глобалног здравственог феномена. Углавном су указивали на значај физичке активности у повећаној потрошњи калорија што последично (уз задржавање калоријског уноса) доводи до калоријског дефицита и губљењу телесне масе. Међутим, иако је физичка активност одувек сматрана заначајним средством у превенцији гојазности, неколико истраживања у последњих пар година бацила су ново светло на утицај редовне физичке активности на сам калоријски унос а тиме и на додатан утицај који вежбање остварује на гојазност.

Тако, једно истраживање групе истраживача са Универзитета Кампинас (Сао Паоло, Бразил), је утврђивало утицај физичке активности на осећај ситости код глодара. Резултати истраживања показали су да редовно вежбање повећава ниво два протеина (ИЛ-6 и ИЛ-10) у хипоталамусу, чија је основна улога повећање сензитивности хипоталамуса за два хормона, инсулина и лептина, који су кључни за регулацију енергетског уноса. Дакле, изгледа да физичка активност утиче на превенцију гојазности не само повећањем дневне енергетске потрошње већ и појачавањем активности неурона задужених за осећај ситости и на тај начин доприносећи смањеном енергетском уносу. Уколико се исти резултати добију и на узорку људи, представљаће још један снажан аргумент у реафирмацији значаја физичке активности у контроли телесне масе, уз напомену да ће у том случају равнотежа утицаја физичке активности и начина исхране на контролу телесне масе бити озбиљно поремећена у корист физичке активности.

Истраживање је објављено у мартовској свесци часописа ПлоС Биологy за 2011. годину.

Више информација на: http://chess.edu.rs/?p=1898