Убрзаном ревитализацијом - сви спортови за свакога -

Убрзаном ревитализацијом - сви спортови за свакога

 

Указом Савезне владе Југославије и потписом председника Републике Јосипа Броза Тита 1956. године формиран је Савезни завод за.физичку културу (касније Југословенски завод за физичку културу и медицину спорта, који је једно време био Институт). Још тада постојала је визија о значају спорта за развој омладине и његовој улози у промоцији земље на међународним такмичењима. Идеја је била да се Институт лоцира на површини од 45 хектара на Кошутњаку, јер ту постоје најповољнији услови за боравак и тренинг спортиста. Традицију Института наставио је Републички завод за спорт, као научностраживачка установа која се и данас налази на Кошутњаку. Комплекс Завода чини пет базена на 15 хектара, трим стаза као и Дом спортова - зграда од шест хиљада квадрата у којој су велика хала, четири сале и затворени базен. Ту су управна зграда и хотел „Трим“ као и сви други пратећи садржаји за успешне припреме спортиста. О томе како се током протеклих пет деценија развијао Завод, и какве су његове перспективе, разговарамо са директором Завода Јасминком Поздерцем.

 

- Републички завод за спорт се бави континуираним праћењем тренираности врхунских спортиста, едукацијом тренера, вођењем матичних евиденција, спортском медицином, развојем основношколског спорта, рекреацијом и свим другим садржајима који су у интересу спорта у Србији. Нажалост деведесете су биле несрећне године за нашу земљу, па самим тим и за Републички завод за спорт, о коме држава тада није водила рачуна па је он био препуштен самом себи. Људи који су у то време водили Завод покушавали су да извуку максимум, али се све завршавало на јако ниском нивоу и развој спорта кроз Републички завод није био могућ. Сви стручњаци који су стасали под окриљем најпре Југословенског института па касније Републичког завода за спорт, и који су стицали и усавршавали знања на разним међународним конгресима, семинарима и другим видовима едукације, деведесетих година су почели да напуштају Завод, али бољи дани РЗС су почели. То се

види и кроз обнову објеката и у повратку врхунских стручњака у РЗС.

 

Каква је кадровска структура у Заводу била пре кризе, а каква је данас, и да ли сте задовољни местом које Завод има у оквиру стратегије развоја спорта у Србији?

 

- Мој циљ је да за 6 година РЗС постане национални институт за спорт и медицину спорта!!! Данас у Заводу нема запослених доктора науке. Остварењем поменутог циља, законски ћемо имати најмање седам доктора наука. Интензивно радимо на усавршавању кадрова. Ми тренутно функционишемо по закону из 1996. године који је по мом мишљењу сам себе превазишао и сада је у току припрема потпуно новог текста Закона о спорту који би требало да се усвоји у фебруару 2009. године. Одласком врхунских стручњака из Републичког завода за спорт, деведесетих, у клубове и репрезентације, променила се слика Кошутњака који је у седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века био препун спортиста, што државних селекција, што клубова. Они су боравили у хотелу „Трим“. Сада се нормализује рад Завода. Успели смо да вратимо у функцију Завода и хотел „Трим“  који је једно време био ван система РЗС. Ускоро ћемо моћи понудити све садржаје за врхунску припрему спортиста: базен, трим стазу, велики фудбалски стадион са атлетском стазом, помоћни фудбалски стадион, терене за кошарку, рукомет и одбојку...

 

Када је почела ревитализација Завода, и какви су ваши планови у погледу обнављања поменутих терена?

 

- Формирањем Министарства спорта 2007. године, Републички завод је имао срећу да је Министарство препознало његов значај и донело одлуку о његовој ревитализацији. Ревитализација почиње крајем 2007. године, када је расписан тендер за реконструкцију Дома спортова. То је озбиљан корак за враћање РЗС у функцију спорта. Министарство је за тај посао издвојило 129 милиона динара, а ми смо 29. фебруара ове године кренули у реконструкцију. Кроз сву законску процедуру и регулативу изабран је најбољи понуђач - то је Пројектомонтажа, која сада ради на ревитализацији Дома. Након завршетка ових радова, Дом спортова ће пружити најбоље услове за бављење спортом, али и бити прилагођен лицима са посебним потребама. Када смо почели да утврђујемо приоритете, најпре су то била деца, а онда и лица са посебним потребама која ће користити садржаје Дома спортова на најхуманији и најједноставнији начин за њих. Направили смо рампу за улазак у сам Дом спортова. Хала и сале су у приземљу, а базен је на доњем нивоу, уградиће се лифт којим ће они моћи да се спусте до базена. Направили смо и посебне тоалете и свлачионице које су њима на употреби. Дом спортова ће бити понос Републичког завода.

 

Очекујете ли од Министарства средства и за остале радове на реконструкцији објеката Завода?

 

- Веома смо захвални Министарству спорта на свему што је до сада учинило за Завод и стога ћемо бити пажљиви домаћини када се заврше послови који су у току. Нећемо тражити новац, за неке нове поправке и преправке, већ ћемо из наших средстава издвајати новац за одржавање када то буде неопходно. Када сам прошле године, 20. децембра дошао на место директора, обишао сам Завод, ушао у Дом спортова и спустио се до базена који не ради од 1994. године. Видео сам да је пуно разбијених плочица по дну базена. На питање шта се ту дешавало, сазнао сам да је једно од бивших руководстава дозволило бацачима кугле да тренирају у базену. Ово је класичан пример уништавања државне имовине и небриге људи. Тога сигурно више неће бити. Ако желимо да се боримо за наша права, онда морамо имати и обавезу да штитимо државу и њену имовину коју смо добили на управљање.

 

Какве шансе Заводу пружа предстојећа Универзијада?

 

- Универзијада нам отвара пуно простора. Наш Дом спортова ће бити тренинг центар за кошарку, рукомет и борилачке спортове, али ће и на базенима Републичког завода за спорт да се дешавају такмичења у скоковима у воду. Због тога очекујем да ће базени претрпети одређене реконструкције како би испунили стандарде Међународне федерације за скокове у воду. До 1. јула, свакако ће бити спремни да приме и публику и такмичаре.

 

Шта планирате после Универзијаде?

 

- Планирамо, још пре Универзијаде, да поново вратимо спортске клубове, али на томе не радимо причама, већ деловањем. На основу области којима се Завод бави, ми можемо да понудимо клубовима све што им је потребно.

 

Које су то области, односно сектори рада?

 

- Први и најважнији сектор је спортска медицина. На простору целе Србије постоји 60 регистрованих лекара специјалиста спортске медицине, а само у Републичком заводу их је 17. Завод има своју амбуланту, лабораторију на Кошутњаку, и нашу чувену амбуланту на  Ташмајдану где се оверавају спортске књижице и прегледају спортисти, амбуланту у  Младеновцу и при Спортском центру на Вождовцу. У нашој амбуланти раде доктор Љубан Мартиновић, иначе лекар одбојкашке репрезентације Србије, Мирољуб Златковић – лекaр  женске рукометне репрезентације. Мој помоћник за медицину спорта је докторка доцент  Сања Мазић са Медицинског факултета која је значајно подигла углед РЗС у делу спортске  медицине, као сви други запослени у сектору. То је препорука којом се представљамо клубовима и можемо рећи да смо оспособљени да пружимо најбољи спортско-медицински третман у Србији. Имамо ултразвучни апарат који раније није постојао у Републичком заводу за спорт, нови ЕКГ и нови кардиакс. Опрема и кадрови дају нам кредибилитет да будемо у центру стратегије и новог закона о спорту. У нераскидивој вези са спортском медицином је и сектор спорта где смо тестирање моторике ставили на ниво италијанског  олимпијског комитета, јер смо са њима почели интензивно да сарађујемо. Ми сада имамо  опрему да резултате клубовима можемо предочити за 24 часа, а не за 24 дана или 324 како је то раније било. У Србији не постоји установа нашег нивоа где могу да се ураде релевантно медицинско, односно функционално тестирање, моторичко и психолошко. Имамо психолога који може бити укључен у тренажни процес било које озбиљне екипе. Да буде у контакту са тренером, јер једино је то прави начин да буде користан за екипу. У РЗС имамо три психолога, а међу њима је и спортски психолог који је у овом делу Европе најпризнатији - мр Љубица Баћанац која је ставила печат на Републички завод јер ни у кризним годинама није хтела да га напусти.

 

Има ли Завод још стручњака који су у њему остали и у најтеже време, и да ли су сада овде привлачнији услови за рад?

 

- Када сам дошао у Завод и када сам се упознао са људима који у њему раде, схватио сам да су они истински хероји рада јер су радили у условима и за плате које су биле недостојне рада у тако важној и еминентној државној установи. Уз велику помоћ министарке спорта Снежане Самарџић-Марковић, која је разумела наш проблем, успели смо да повећамо висину коефицијента и сада су те плате на нивоу републичког просека. Ја као директор РЗС делим судбину запослених јер је то наша реалност, али смо схватили да смо на путу ревитализације и да се не може ићи преко реда и без рада до већих примања. Идемо прво да понудимо наш добар рад, да понудимо струку, а онда ћемо поставити и неко друго питање. Ја то тако видим, јер не може да буде другачије ако желимо да исправно радимо.

 

Како вам за сада иде - да ли вам се враћају клубови, и да ли се враћа улога Завода у развоју спорта код деце и младих?

 

- Све више клубова враћа се у Републички завод за спорт. Ми сада радимо више него свих протеклих 20 год. То је за Републички завод за спорт јако важно. Између осталих ту су и Црвена звезда, Партизан, као и много појединаца. Ми смо преузели медицински преглед „спортиша“ - то је акција коју је покренуо Градски секретаријат за спорт уз подршку  покојног градоначелника Ненада Богдановића, а наставља се сада са градоначелником Драганом Ђиласом. Тиме је град показао озбиљну бригу за децу која се баве спортом. Акција - И у школи се спорт воли - стимулише децу да се баве спортом, али на првом месту морају да прођу одговарајући лекарски преглед, а тај протокол је дао РЗС. Од свих који су  учествовали у јавном надметању за обављање спортских прегледа, Републички завод за спорт је био најбољи. Закон каже да спортом могу да се баве сви, а Републички завод има  обавезу да то свима и омогући. На том плану смо много урадили - рецимо, у трим стази постоје терени за кошарку, одбојку и фудбал који су направљени пре 50 година и од тада се ништа није радило на њима. Ту је била шљака, земља и трава и терени су били ван функције. Ја сам се договорио са Министарством да нађемо начин да омогућимо грађанима да то користе. Кренули смо у реконструкцију. Министарство је обезбедило новац за асфалтирање тих терена, успели смо да добијемо донацију од Тигра из Пирота за подлогу, тако да у трим стази сада имамо потпуно савршене терене за одбојку, кошарку и мали фудбал. Те терене је отворила министарка омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић. Наравно, прва утакмица је била између седмих и осмих разреда. Желимо да деца имају што више спортских терена да бисмо их са улице преусмерили на спорт.

 

Каква је ваша  процена има ли Србија стратегију развоја спорта?

 

- Никада раније Србија није имала стратегију развоја спорта. Ово министарство је успело да  сачини стратегију развоја спорта у Србији 2009-2013. коју је Влада Србије усвојила. Републички завод је учествовао у томе. У радној смо групи за израду новог закона о спорту и он добија завршну форму. Такође охрабрује то што се поново у основним школама придаје значај физичком васпитању. Ми смо покренули још један пројекат који се зове еурофит пројекат, којим ћемо на микро нивоу ући у све основне школе на подручју општине Чукарица. Урадићемо тестирање деце да видимо какве способности деца имају, након тога  ћемо то исто радити у целом Београду, а затим у целој Србији. Потписаћемо меморандум о  сарадњи са Министарством омладине спорта и Министарством просвете да нам омогуће улазак у школе. Добијене резултате ћемо публиковати и рећи јавности каква је физичка способност наше деце.

 

Деца и млади воле нове појаве, па и нове спортове. Да ли радите на промоцији и оних спортова који су мање познати у Србији?

 

- Да. На пример, оријентиринг је спорт који код нас није толико популаран. Ми ћемо једну сталну поставку оријентиринга направити на Кошутњаку у трим стази. Значи, када доведете децу у шуму она морају да пронађу одговарајуће предмете користећи само природу - сунце, месец, маховину, компас или карте по којима се крећу. Кошутњак је прави терен за то и Републички завод за спорт ће бити у 2009. години потпуно у функцији деце. То су наши приоритети. Даваћемо наравно и сву потребну подршку врхунским спортистима, рекреативцима, али деца су нам на првом месту. На наше терене ћемо их усмеравати садржајима које ћемо им нудити, кошарка, фудбал, одбојка, оријентиринг. Прегледаћемо их, тестирати за који спорт су талентовани, на базенима ће моћи да се купају, у Дому спорта ће моћи да користе сале... Републички завод за зимски и за летњи распуст има своје програме који су бесплатни за децу. Имамо седам до осам спортова сваког распуста: одбојка, кошарка, стони тенис, фудбал, рукомет, пливање.... Све су то бесплатни садржаји које нудимо деци Београда.

 

Говорили сте о просторним условима за спорт. А да ли Завод има и одговарајуће кадровске капацитете за реализацију свих поменутих планова?

 

- Ми имамо 88 стално запослених – мислим да су то капацитети који могу да задовоље наше планове. Имамо све струке које су нама потребне, чак смо кадровски ојачали за оне струке које су нам недостајале - на пример, имамо сада педијатра и кардиолога. Имамо одличну сарадњу са Факултетом спорта. За све што не можемо сами да урадимо, обраћамо се нашим сарадницима. Сарађујемо са болницом "Драгиша Мишовић". Јер, ми радимо са здравим људима, али ако се деси да нешто откријемо или сумњамо да нешто није у реду, они су ту. Са том болницом ускоро ћемо потписати уговор. Снага Завода је у његовим људима и сарадницима.